Dogodine ?e mnoge južnoafri?ke njive biti zasejane našim semenom, u brazde na severu te zemlje uroni?e naša mehanizacija, a znanje o poljoprivredi tamošnjim paorima uli?e naša struka i nauka. Naime, ovih dana intezivno se dogovara saradnja u agraru izme?u Vojvodine i Jžnoafri?ke Republike, koja bi, ako sve bude po planu, pogurala izvoz poljoprivrednih mašina, semena i hibrida...

Predstavnici južnoafri?ke provincije Limpopo danas se ku?i vra?aju iz Novog Sada, gde im je doma?in bio Poljoprivredni fakultet i gde su imali priliku da ?uju i vide kako Vojvo?ani uzgajaju povr?e, žitarice, kako prave poljoprivredne mašine i opremu. Želja im je da taj model, uz pomo? naše struke i nauke, preslikaju na afri?ke njive.

– Naš fakultet zapravo je jedan od organizatora i u?esnika tog projekta, a sve je po?elo od Pokrajinskog sekretarijata za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Važnu ulogu ima i klaster BIPOM, a sada su uklju?eni i stru?njaci našeg fakulteta, koji ?e afri?kim poljoprivrednicima preneti znanje, obu?avati ih za biljnu i sto?arsku, to jest živinarsku proizvodnju – kaže za „Dnevnik“ direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo dr Dragana Latkovi?, napominju?i da se na taj na?in ceo Novosadski univerzitet u lepom svetlu predstavlja toj dalekoj zemlji, što je zna?ajno i za me?unarodnu saradnju na planu edukacije i za ve?e opredeljenje afri?kih studenata za školovanje u Vojvodini.

Delegacija iz provincije Limpopo, obilaze?i povrtare u Gospo?incima i novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, shvatila da u našoj zemlji imaju ozbiljnog partnera.Po re?ima Dragane Latkovi?, naro?ito ih se dojmila poseta povrtarima, koji su krenuli s proizvodnjom na hektaru, a stigli do nekoliko stotina hektara i postižu vrhunske rezultate. Nadaju se da ?e i afri?ki poljoprivrednici u proviniciji sa 700.000 stanovnika, uglavnom ruralnih, krenuti njihovim stopama. Tako?e, u okviru saradnje u projektu, predvi?eno je da se u proizvodnji u Južnoafri?koj Republici koriste manje poljoprivredne mašine ili, recimo, oprema za živinarstvo, proizvdena u Vojvodini.

– Njihova su poljoprivredna doma?instva sli?na našim malim gazdinstvima – imaju do tri hektara. Stoga su najpogodnija za povrtarsku ili pak živinarsku proizvodnju – kaže naša sagovornica, dodaju?i da ?e u dogledno vreme biti sertifikovani kursevi stru?njaka Poljoprivrednog fakukleta.

Kako piše „Agroservis“, plan je da se u svakom selu u Limpopou osnuju standardni povrtnjaci površine tri hektara u socijalnim organizacijama. Uz to, lokalnim vlastima je predloženo da podrži osnivanje 40 povrtarskih kooperativa. Ukupan broj planiranih standardnih povrtnjaka je oko 1.400, a u njima je planirano stalno zapošljavanje oko 6.000 ljudi i još oko 4.000 za sezonske radove. Proizvedeno sveže povr?e ?e se delimi?no koristiti za ishranu u socijalnim organizacijama, drugi deo ?e se prodavati na tržištu svežeg povr?a u Johanesburgu, a tre?i deo (druga i tre?a klasa) ?e se prera?ivati u oglednom i lokalnim mini-pogonima.