NOVI SAD - Tržišta žitarica i uljarica u svetu i kod nas su stabilna zahvaljujući pre svega povoljnim bilansima tih osnovnih poljoprivrednih proizvoda, tako da se ove godine očekuje i relativna stabilnost njihovih cena, izjavio je danas direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.

Ukupne svetske i domaće količine te robe obezbeđuju relativnu sigurnost od “proboja cena” na tim tržištima pa se predviđa da ćemo u tom pogledu imati i relativno stabilnu godinu uprkos ukrajinskoj krizi, odnosno “ponašanjima” Ukrajine i Rusije kao velikih svetskih proizvođača žitarica, rekao je Galetin Tanjugu.

Ta političko-vojna kriza, jedan od takozvanih “korektivnih faktora” na tržištu, koji je snažno uzdrmao svetsko tržzište žitarica, mogla bi donekle da naruši tu predvidivost u kretanju cena jer se Rusija i Ukrajina “ne ponašaju u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije, već preduzimaju intervencionističke mere”, objašnjava Galetin.

Rusija, kao četvrti svetski izvoznik pšenice sa izvoznim potencijalom od čak 23 miliona tona godišnje, najavila je stopiranje izvoza te žitarice i ukoliko se to dogodi, potpuno ili delimično, moglo bi da znatno utiče na svetske berze i na ukupno svetsko tržište.

Galetin ipak veruje da će ukupni bilansi te berzanske robe dati “relativnu sigurnost da nećemo imati znatnije cenovne proboje zbog tih korektivnih faktora i da ćemo, kada je reč o tržištu, imati relativno stabilnu godinu”.

Direktor Produktne berze očekuje i stabilnu ovogodišnju proizvodnju najznačajnijih ratarskih kultura u Srbiji, u prvom redu kukuruza, soje, suncokreta i pšenice, iako je hlebno žito jesenas posejano na nešto manjim površinama u odnosu na prethodnu godinu.

Komentarišući izmene u politici subvencionisanja u poljoprivredi, on je ocenio da će te redukcije pogoditi “velike posednike”, odnosno proizvođače koji imaju više od 20 hektara poljoprivrednog zemljišta ali je istakao da primena tih mera države neće imati većih posledica na ostvarene ukupne prinose po hektaru.

Poljoprivredni proizvođači koji imaju velike površine imaju i veći finansijski kapacitet i uglavnom koriste dobru agrotehniku, napomenuo je Galetin i dodao da će oni tako amortizovati to što su “na neki način oštećeni” time što će država davati podsticaje samo do 20 hektara.

Izmene u politici subvencionisanja “ne očekujem da će izazvati neke velike posledice po hektarske prinose”, rekao je Galetin napomenuvši da su vremenske prilike, nažalost, kod nas još najznačajniji faktor koji utiče na prinose u agraru.

Tako je uglavnom bilo i minule godine, u kojoj smo uprkos izrazito nepovoljnim uslovima u proleće, u Srbiji ostvarili rekordnu proizvodnju kukuruza od oko 7,3 miliona tona, natprosečan rod soje kao i prosečne prinose pšenice i suncokreta, što je dovelo do toga da su domaći bilansi prilično stabilni, ističe Galetin.