NOVI SAD - Tržišta žitarica i uljarica u svetu i kod nas su stabilna zahvaljuju?i pre svega povoljnim bilansima tih osnovnih poljoprivrednih proizvoda, tako da se ove godine o?ekuje i relativna stabilnost njihovih cena, izjavio je danas direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.

Ukupne svetske i doma?e koli?ine te robe obezbe?uju relativnu sigurnost od “proboja cena” na tim tržištima pa se predvi?a da ?emo u tom pogledu imati i relativno stabilnu godinu uprkos ukrajinskoj krizi, odnosno “ponašanjima” Ukrajine i Rusije kao velikih svetskih proizvo?a?a žitarica, rekao je Galetin Tanjugu.

Ta politi?ko-vojna kriza, jedan od takozvanih “korektivnih faktora” na tržištu, koji je snažno uzdrmao svetsko tržzište žitarica, mogla bi donekle da naruši tu predvidivost u kretanju cena jer se Rusija i Ukrajina “ne ponašaju u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije, ve? preduzimaju intervencionisti?ke mere”, objašnjava Galetin.

Rusija, kao ?etvrti svetski izvoznik pšenice sa izvoznim potencijalom od ?ak 23 miliona tona godišnje, najavila je stopiranje izvoza te žitarice i ukoliko se to dogodi, potpuno ili delimi?no, moglo bi da znatno uti?e na svetske berze i na ukupno svetsko tržište.

Galetin ipak veruje da ?e ukupni bilansi te berzanske robe dati “relativnu sigurnost da ne?emo imati znatnije cenovne proboje zbog tih korektivnih faktora i da ?emo, kada je re? o tržištu, imati relativno stabilnu godinu”.

Direktor Produktne berze o?ekuje i stabilnu ovogodišnju proizvodnju najzna?ajnijih ratarskih kultura u Srbiji, u prvom redu kukuruza, soje, suncokreta i pšenice, iako je hlebno žito jesenas posejano na nešto manjim površinama u odnosu na prethodnu godinu.

Komentarišu?i izmene u politici subvencionisanja u poljoprivredi, on je ocenio da ?e te redukcije pogoditi “velike posednike”, odnosno proizvo?a?e koji imaju više od 20 hektara poljoprivrednog zemljišta ali je istakao da primena tih mera države ne?e imati ve?ih posledica na ostvarene ukupne prinose po hektaru.

Poljoprivredni proizvo?a?i koji imaju velike površine imaju i ve?i finansijski kapacitet i uglavnom koriste dobru agrotehniku, napomenuo je Galetin i dodao da ?e oni tako amortizovati to što su “na neki na?in ošte?eni” time što ?e država davati podsticaje samo do 20 hektara.

Izmene u politici subvencionisanja “ne o?ekujem da ?e izazvati neke velike posledice po hektarske prinose”, rekao je Galetin napomenuvši da su vremenske prilike, nažalost, kod nas još najzna?ajniji faktor koji uti?e na prinose u agraru.

Tako je uglavnom bilo i minule godine, u kojoj smo uprkos izrazito nepovoljnim uslovima u prole?e, u Srbiji ostvarili rekordnu proizvodnju kukuruza od oko 7,3 miliona tona, natprose?an rod soje kao i prose?ne prinose pšenice i suncokreta, što je dovelo do toga da su doma?i bilansi prili?no stabilni, isti?e Galetin.